О књизи: година / Ноћ је била мрачна, колико сам могао да видим. Пашка је прво завирио у смрзнути мрак иза ограде, али је онда одустао - и даље се ништа није могло видети. Ослоните се на слух. И урадио је праву ствар. Све у свему, било је тихо, само је Барбос звецкао ланцем, врпољио се у свом сепареу, па чак и уздахнуо као човек. Па, нека немирна птица, вероватно сова, још је периодично вриштала у шуми. Били су то познати звуци, познати и природни, па се Пашка наслонио на гомилу крпа које су служиле и као фотеља и као поткровље на торњу и, склопивши очи, слушао. Није се плашио да заспи – добро је спавао пре ноћног дежурства и попео се на кулу потпуно бистре главе…